Kada se Presvetoj Devici Mariji navršiše tri godine od rođenja,
dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u
Jerusalim, da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svom.
Tri dana puta ima od Nazareta do Jerusalima; no idući na bogougodno
delo taj put ne beše im težak. Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i
Anini da uzmu učešće u ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu učešća
nevidljivo i angeli Božji. Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u
rukama, pa onda Presveta Deva, vođena sa jedne strane ocem svojim a s
druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim blagoljepnim odećama i
ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti Božjoj.
Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim
svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu na prvi
stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete prvosveštenik
Zaharija, otac sv. Jovana Preteče i uzevši je za ruku uvede je ne samo
u hram nego u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše
osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sv. Teofilakt Ohridski veli,
da je Zaharija "van sebe bio i Bogom obuzet" kada je Devu uvodio u
najsvetlije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao ovaj
postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu, prema
zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se doma, a Presveta
Deva osta pri hramu.
I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi
posećivahu je često, a naročito blažena Ana. Kada pak roditelji njeni
behu Bogom odazvani iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne
željaše nikako do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak.
Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po
navršetku 12 godina bi data sv. Josifu, srodniku svome u Nazaret, da
pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju
ispuni i prividno zakon zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u
Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva
Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka, i njoj posle
sledovahu u crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i
devstvenikam svojim a s druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim
blagoljepnim odećama i ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti
Božjoj. Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa
zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu
na prvi stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete
prvosveštenik Zaharija, otac sv. Jovana Preteče i uzevši je za ruku
uvede je ne samo u hram nego u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko
nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sv.
Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija "van sebe bio i Bogom obuzet"
kada je Devu uvodio u najsvetlije mesto hrama, iza druge zavese, inače
se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše
žrtvu Bogu, prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se
doma, a Presveta Deva osta pri hramu. I prebivaše ona pri hramu punih 9
godina. Dok joj behu roditelji živi posećivahu je često, a naročito
blažena Ana. Kada pak roditelji njeni behu Bogom odazvani iz ovoga
sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne željaše nikako do smrti
udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i
zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data sv.
Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u
devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon
zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane
na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva
doživotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hristovoj
hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.
