Kada se na svetski poznatim istraživačima „Google" ili „Yahoo" ukuca reč „Serbia", prvi linkovi upućuju na izveštaje značajnih svetskih medija o aktuelnim pregovorima o statusu Kosova i Metohije, zabrani neonacističkog marša u Novom Sadu i drugim, mahom političkim zbivanjima. Iz preobilja politike tek ponekad ispliva i neka vest u vezi sa Novakom Đokovićem, a broj linkova koji predstavljaju kulturnu baštinu ili turističku ponudu naše zemlje zabrinjavajuće je mali.

Strancu koji nikada nije bio u Srbiji, niti zna gde se ona nalazi, najpre se može učiniti da je Srbija ostrvo politike jer u moru političkih informacija tek povremeno blesne i neka sportska, kao što su pobede Đokovića i naše teniske reprezentacije u Dejvis kupu ili o našim najboljim fudbalerima. Očajno mala zastupljenost kulturnih događaja ili vesti o turističkoj ponudi Srbije upućene ne čudi. Objašnjavaju da je teško linkom predstavljati turističku ponudu, a da preko interneta uglavnom nije moguće rezervisati smeštaj u nekom hotelu u Srbiji, a još veći problem za strance predstavlja i činjenica da mnoge robe ne mogu da plate kreditnom karticom.

- Naše firme još uvek ne shvataju pravu moć interneta. Sajtovi se neredovno ažuriraju, vesti kasne, što sve šalje lošu sliku u svet. Takođe, sistem plaćanja najčešće ne funkcioniše, što dodatno otežava situaciju. Imidž Srbije na internetu nije na zavidnom nivou, a krivci za to smo mi - kaže Slobodan Marković, direktor Centra za razvoj interneta u Srbiji.

Prvi link koji je ponuđen na pretraživaču „Google" je sajt Rojtersa, gde je udarna vest u vezi sa Srbijom, odnosno, prenet je stav premijera koji će izneti na pregovorima o Kosovu. Tek na sedmom mestu nalazi se sajt Turističke organizacije Srbije, www.serbia-tourism.org, na kome se na tri jezika (srpski, engleski i japanski) mogu dobiti informacije o gradovima, o selima (samo na srpskom), kulturnom i istorijskom nasleđu i turističkim destinacijama. Takođe, to je jedan od retkih sajtova gde je moguće moguće unapred rezervisati smeštaj. Sa druge strane, velike internet enciklopedije pružaju dosta informacija o našoj zemlji. Na adresi poznate svetske veb enciklopedije www.wikipedia.org još uvek postoji link o nepostojećoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, ali i zaseban link o Srbiji. Posetioci mogu da pročitaju o tome kako je Srbija dobila ime, niz istorijskih činjenica, i da vide slikoviti prikaz menjanja državnih granica od 1817. godine.

Za razliku od nas, zemlje u okruženju zastupljene su na drugačiji način. Na svetskim pretraživačima internet mreže, prve informacije o Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i BiH vezane su za bogatu turističku ponudu i značajnije kulturne manifestacije. Podroban opis hotela i letnjih destinacija u Crnoj Gori takođe je ispred političkih zbivanja, na svim svetskim pretraživačima. Lošem rejtingu na internet pretraživačima doprinose i slabo ažurirani domaći sajtovi.

Da pravi značaj Interneta još uvek shvata mali broj ljudi i firmi u Srbiji svedoči podatak da je samo 30 odsto registrovanih domena „co.yu" iskorišćeno, a na preostalim stranicama ne postoje nikakvi sadržaji ili su u trajnoj izradi.

Izvor: www.blic.co.yu