GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS''

PREDLOG ZA KNjIGU NEDELjE

HARUKI MURAKAMI, NORVEŠKA ŠUMA, Geopoetika, 2007.

Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih savremenih svetskih pisaca, čija dela već godinama u Japanu imaju milionske tiraže, a prevedena su na više od trideset jezika. Autor romana „Slušaj pesmu vetra", „Avantura oko ovce", „Norveška šuma", „Igraj, Igraj, Igraj", „Južno od granice, zapadno od Sunca", „Sputnik ljubavi", „Kafka na obali", „Tokijske misterije", kao i više zbirki pripovedaka i nekoliko knjiga koje ne pripadaju žanru fikcije, rođen je u Kjotu 1949. godine. Uprkos tome što su mu roditelji bili profesori japanske književnosti i što je odrastao u porodici koja je generacijama unazad negovala tradicionalne japanske vrednosti, još u ranoj mladosti Murakami je bio okrenut zapadnoj kulturi, posebno muzici i književnosti anglosaksonskih zemalja. Dobitnik je više prestižnih nagrada, nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi sada živi u Japanu, a angažovan je i kao gostujući profesor na Univerzitetu Priston u SAD.

Roman „Norveška šuma" je najpoznatiji Murakamijev roman,  koji je samo u Japanu prodat u četiri miliona primeraka, a mnogi kritičari ovaj roman smatraju japanskim ekvivalentom kultnog Selindžerovog romana „Lovac u žitu". Pripovedajući o neobičnoj ljubavi između Vatanabe i Naoko, japanskih studenata koji su krajem šezdesetih godina prošlog veka u Tokiju učestvovali u protestima protiv domaćeg režima, Murakami nam zapravo pripoveda o apsurdnosti  i usamljenosti koja prati moderan život. Ni ovoga puta ljubav nije mogla da odoli brutalnim udarcima stvarnosti. Neprilagođenost i otuđenost Naoko odvodi u smrt, dok Vatanaba pokušava da zaboravi prošlost i pronađe nove odgovore na neka stara pitanja. Murakamijeva proza nas ponovo odvodi u svet mašte, mešanja realnog i fantastičnog, u svet simbola, nagoveštaja, ali i snažnih, graničnih životnih situacija.

Murakami sebe naziva realistom, ali naglašava da je i njegov realizam izmešten iz koloseka svakodnevnog i očekivanog. Mada su njegove priče pripovedane mirno i sabrano, mada su likovi koji ih kazuju ekscentrični ali nikako i nepouzdani, one se uvek završavaju samozaboravom, iščeznućem ili strahom koji  nemaju racionalan uzrok ni logičan razlog.

2. oktobar 2007.                                                                       B. Mijailović