Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor - tako se oseća čak 55,8 odsto stanovništva Srbije. Među njima najviše je žena i osoba starijih od 55 godina, ljudi koji žive izvan gradova i siromašni su. Sa druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, odnosno jednom rečju dobro se oseća svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani, oni koji imaju dovoljno novca za život.
- Ovo je prvo istraživanje koje smo sproveli po novoj metodologiji, tako da ga ne možemo upoređivati sa ranijim podacima iz 2000. godine. Da li je loše raspoloženje kod ljudi u Srbiji u porastu i da li broj obolelih od depresije raste ili ne, znaćemo 2011. godine, kad budemo sproveli novo istraživanje po istom metodu po kojem smo radili ovo - objašnjava za „Blic" dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja u javnom zdravlju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".

Bolest u porastu                            
Mentalno stanje ljudi svugde u svetu sve više je ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Prošle godine ubilo se čak 880.000 ljudi, pre sedam godina 815.000 i uvek je to duplo više od broja stradalih u oružanim sukobima.
- Depresija kod ljudi javlja se iz mnogobrojnih razloga: socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa narkoticima i alkoholom, a kod nas ima i specifičnosti vezanih za nedavne ratove i osiromašenje stanovništva - kaže za „Blic" Ljiljana Simić, psihijatar, zamenica direktora Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević". Kroz ovu instituciju svake godine prođe 60.000 ljudi, od kojih se 10.000 hospitalizuje.

Ličnost u rasulu
Čovek u depresiji opisuje se kao „ličnost u rasulu". On je doživeo poraz koji je potpuno rasturio njegov odbrambeni sistem uz čiju pomoć obično svi mi uspevamo da se nosimo sa životom.
- Raspadala sam se... Ležala sam danima i buljila u plafon, nesposobna da bilo šta uradim. Jedan deo mene hteo je da ustane, vidi svetlo, oseti nadu, čuje smeh... Ali oko mene je bio samo mrak, beznađe, jad... Sve je počelo kad mi je umro muž. Godinu dana kasnije, ostala sam bez posla. Tada sam se potpuno slomila, raspala u hiljade parčića. Lečim se poslednjih šest meseci i polako se vraćam u normalu. Deca mi mnogo pomažu - priča za „Blic" Ana M. (51) iz Beograda.
Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Ali nije tako. Stručnjaci kažu da ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.
- Svakom od nas može da se desi da nas život pogodi nekim svojim udarcem i dovede u neraspoloženje. Mi tad nesvesno angažujemo sve naše životne snage, odbrambene mehanizme, volju za životom i racionalno razmišljanje kako bismo prevazišli takvo stanje. Obično u tome uspevamo uz pomoć bližnjih i prijatelja. To su depresivne epizode koje traju kratko. Međutim, postoje i ozbiljne depresije koje zahtevaju stručnu pomoć. Najteže su takozvane endogene depresije koje mogu da traju decenijama i apsolutno moraju da se leče lekovima - kaže dr Ljiljana Simić.
Koliko depresija utiče na život svedoči i priča jednog Beograđanina:
- Pre nekoliko godina počeo sam da sagledavam svet iz nekog drugog ugla i, shvativši da je sve prolazno, konačno i neizvesno, da su skoro svi ljudi površni i zli do srži, osetio sam se usamljenim i nepoželjnim u ovom prostoru i vremenu. Osamljivao sam se, čitao knjige ili samo sedeo i gledao kroz prozor, katkad u zid... To stanje je trajalo skoro dve i po godine. Mislio sam da nema izlaza, da je jedini spas smrt - prepričao je naš sagovornik svoju epizodu koja bi mogla da se svrsta u „blažu depresiju" sa srećnim krajem.

Depresija kod muškaraca
Depresija kod muškarca može biti značajan simptom koji ukazuje na nedostatak testosterona. Testosteron je muški seksualni hormon, koji utiče na radni elan, libido i erekciju. Ako nivo ovog hormona padne ispod prosečnih vrednosti, ne samo da je ugrožen seksualni život, nego i raspoloženje. Zbog toga bi depresivni muškarci trebalo da provere nivo testosterona u krvi. Istraživanja su pokazala da muškarci depresivnog raspoloženja imaju upadljivo sniženi nivo testosterona u krvi. Ako se ustanovi da je to razlog za depresiju, lečenje može da se usmeri direktno na uzrok nevolja. Umesto antidepresivnih lekova može da pomogne terapija testosteronima. Savremena primena testosterona u vidu gela pojednostavljuje lečenje i podnošljivija je za pacijente. Gel se primenjuje samo jednom dnevno i to spolja - nanosi se na nadlaktice, ramena i stomak i tako preko kože dospeva u telo gde stvara uravnotežen, a ipak dovoljno visok nivo testosterona. Kada postoji hormonalna ravnoteža, onda se poboljšava i raspoloženje. Pacijenti postaju opet dinamični, druželjubivi i bolje se osećaju. Kod težih oblika depresije je, prema naučnim saznanjima, osmonedeljna terapija znatno poboljšala stanje pacijenta. Ovi rezultati podstakli su naučnike da preporuče muškarcima srednje dobi da u slučaju neraspoloženja prvo izmere nivo testosterona.

 Simptomi kod dece poziv na uzbunu
U Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije. U najvećem broju slučajeva, čak 80 odsto, problemi uz stručnu pomoć nestanu.
- Devojčice su češće depresivne nego dečaci. Ali učestalost depresivnosti je dva puta veća kod dečaka do 12. godine života nego kod devojčica. Sa ulaskom u adolescenciju, situacija se menja i devojke češće imaju problema s tim od svojih vršnjaka - kaže za „Blic" dr Milica Pejović-Milovančević, dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje.
Ona naglašava da je klinička depresija, koja zahteva ozbiljan tretman, prisutna kod tri do sedam odsto mladih u našoj ukupnoj populaciji, ali da depresivne simptome ima 15 do 20 odsto adolescenata. Kod dece koja su bolovala od depresije do 12. godine, postoji visok rizik za nastanak iste bolesti u odraslom dobu. Oko 25 odsto dece i adolescenata sa kliničkom depresijom bilo je žrtva zlostavljanja i zanemarivanja.
- Mladi koji su skloni obolevanju od depresije ili je već imaju, poseduju negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu i imaju nisko samopoštovanje. Često je prisutna anksioznost i, kako oni kažu, „izgubljen smisao". U sagledavanju uzroka depresije dece i mladih treba uzeti u obzir faktore sredine i biološke faktore. Čini se da se depresija mladih češće javlja u onim porodicama gde već postoji ovo oboljenje. Po nekim drugim teorijama, kod mladih sa depresijom je poremećen sistem obrade informacija koje dolaze iz spoljašnjeg sveta - kaže dr Milica Pejović-Milovančević.
Klinička slika depresije kod mladih i odraslih je slična, ali postoji i osnovna razlika.
- Anksioznost, fobičnost, somatski simptomi i problemi ponašanja su mnogo češći simptom depresije kod adolescenata nego kod odraslih. Suicidalni pokušaji mnogo su češći kod odraslih - kaže dr Milica Pejović-Milovančević.
Kod srednjoškolki koje su protekle nedelje sebi oduzele život, smatra dr Milica Pejović-Milovančević, neko je morao da primeti promene u ponašanju.
- One su možda bile nervozne, možda su imale strah od polaganja ispita, tegobe tipa „boli me glava, stomak, užasno se loše osećam", možda su bile strašno besne i ljute, lupale vratima, a da niko nije posumnjao da se iza toga krije depresija. Niko ne diže ruku na sebe, a da nema depresiju kao osnov toga. Retko se suicid dešava u besu, afektu... Uvek postoje neki znaci upozorenja, rečenice, tekstovi, dnevnici, razgovori sa prijateljima, osamljivanje..., samo ih treba uočiti na vreme - kaže dr Milica Pejović-Milovančević upozoravajući da roditelji treba da provode više vremena sa svojom decom i pričaju sa njima.