Čačak - www.cacak.co.rs

Friday, 05 February 2010

Homeopatija je sistem lečenja koji se koncentriše na lečenje kompletne osobe specifičnim i blagim metodama, svojstvenim za tu osobu. Reč “homeopatija“ je izvedena iz dve grčke reči: homoios (sličnost) i pathos (patnja).

Osnovni princip homeopatije je: “Slično se leči sličnim“. To znači da sredstvo koje uzrokuje simptome određene bolesti kada se uzima u velikim dozama, može trenutno otkloniti simptome te bolesti onda kada se uzima u posebno pripremljenoj formi. Pošto je količina sredstava korištenih u homeopatiji izuzetno mala, nema nuspojava, neočekivanih reakcija ili kontraindikacija.

Kako mala doza leka stvara prome

nu i ima dugotrajno delovanje u organizmu?
Smatra se da homeopatski lek ima zvučni efekt na telo. To je slično kao kada određenu notu odsviramo na violini, u određenoj oktavi, pa to može imati efekt na molekularnu strukturu čaše vina. Tako isto i homeopatski lek odzvanja u organizmu, sa slikom simptoma pojedinca i ostvaruje efekt, sistemski vraćajući odgovor organizma pojedinca. Odgovor je jačanje osobe iznutra prema napolju.

Lek stimuliše povratak ravnoteže, koji za uzvrat pomaže osobi pobediti bolest i postati fleksibilnija u prilagođavanju okolini.

Tri nivoa homeopatske terapije

Detaljnije...

Jagode

Monday, 05 May 2008

Sočnost i slast, kao i divna crvena boja jagoda mogu poboljšati i ukus i izgled svakog jela. Jagode su najomiljenije bobičasto voće na svetu. Mogu se nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije.

Zdravstvena korist

One su bogat izvor fenola - a to je bitan antioksidant koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura, srca, a deluje i antikancerogeno.

Zahvaljujući ostalim svojim sastojcima (a to su: vitamin C, mangan, vlakna, vitamin B5, vitamin B6, vitamin K, magnezijum i dr), jagode su delotvorne u zaštiti od degeneracije mišićnog sklopa, artritisa, kao i za očuvanje opšteg zdravlja.

Osnovne osobine

U svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, ali im je svima zajednička jarka crvena boja sa sitnim semenkama koje probijaju površinu, kao i mala zelena kapa od lišća, koja podseća na minijaturnu krunu. Pored domaćih, postoje i jagode koje rastu u divljini. Divlje jagode su mnogo sitnije od domaćih, a imaju donekle drugačiji intenzivan ukus.

Latinski nazivi za jagodu su "Fragaria virginiana" i "Fragaria chilioensis".

Poreklo

Divlje jagode su prisutne na zemljinoj površini veoma dugo, u raznim oblastima sveta. Ljudi su počeli da ih odgajaju u svojim baštama pre početka hrišćanstva, a na visokoj ceni bile su kod starih Rimljana. Posle pada Rima, dugo nisu bile u prvom planu, a ponovo su postale cenjene u srednjem veku, i to više zbog medicinskih svojstava nego kao dobra hrana. Tadašnje jagode nisu bile tako lepe i ukusne kao današnje vrste. Oblik sličan današnjem počele su da poprimaju u 18. veku. Tada je francuski inženjer bio poslat u Čile i Peru da nadgleda španske aktivnosti u ovim zemljama. Otkrio je vrstu jagoda mnogo veću od dotadašnjih poznatih vrsta. Odneo je seme i uzorke u rodnu Francusku i tada u Evropi počinje plansko uzgajanje ovog voća.

U 19. veku, kao i drugo voće koje nije dugotrajno i koje se lako kvari, jagode su na trpezi imale samo bogate porodice. Sa pronalaskom železnice lakše su prenošene u udaljene krajeve i uskoro su postale svima dostupne.

Nekoliko ideja za serviranje

Eksperimentišite: dodajte iseckane jagode u zelenu salatu.

Stavite sloj iseckanih jagoda, sloj borovnica i običan jogurt u čašu i napravite laki desert.

Pomešajte iseckane jagode sa cimetom, limunovim sokom i javorovim sirupom i ovim namazom premažite palačinke.

Zanimljivost

Monday, 28 January 2008

BOLOVANJE ZA LEČENJE SLOMLJENOG SRCA

srce28

Jedna japanska marketinška firma dozvoljava svojim radnicama koje imaju ljubavne jade ili su raskinule sa partnerom da uzmu bolovanje čija dužina zavisi od godina starosti.

Menadžeri firme navode da bolovanje zbog 'slomljenog srca' omogućava radnicama da se dobro isplaču i izjadaju i vrate na posao osvežene.

'Nemaju svi potrebu da odu na porodiljsko odsustvo, ali kada se radi o ljubavnim jadima svima je neophodno malo slobodnog vremena isto kao kada smo bolesne', izjavila je izvršna direktorka Miki Hiradate čija komapnija kontroliše šest tržišta kozmetičkih i drugih proizvoda za žene.

Radnice mlađe od 24 godine mogu da uzmu jedan slobodan dan godišnje da se saberu posle raskida, one izmedju 25 i 29 godina imaju pravo na dva, a starije od 30 na tri dana.

'Žene mlađe od 30 godina mogu lako da nađu novog partnera, ali za one starije to postaje mnogo teže, kao što su i njihovi raskidi ozbiljnije prirode', objasnila je Miki.

Zaposlene u ovoj kompaniji, sa sedištem u Tokiju, takođe uživaju i druge pogodnosti kao što je dvodnevno plaćeno odsustvo u vreme velikih rasprodaja kako bi na tenane mogle da obave kupovinu.

Sadržaj

Rubrike

Vremenska prognoza

Korisnici

Mailing lista

Anketa

Statistika

Poslednja vest

Popularno