GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS"

PREDLOG ZA KNjIGU NEDELjE

Dobroslav M. Ružić, Po Crnoj Gori, CID, Podgorica, 2007.

Dobroslav Ružić (1854-1918) u svoje doba bio je zapažena ličnost u Srbiji, ali i šire na Balkanu. Nekadašnji profesor, pisac, bibliotekar, narodni poslanik, državni savetnik i ministar, od skromnih korena iz Negrišora u Dragačevu i Čačka, stigao je do najvećih visina što je pojedinac u to vreme verovatno mogao da ostvari. Danas je ova ličnost u velikoj meri nepoznata domaćoj javnosti, iako Dobroslav Ružić pripada plejadi briljantnih umova Srbije 19. veka, koji su se obrazovali na najprestižnijim evropskim univerzitetima, da bi po okončanju studija svoju profesionalnu i političku karijeru nastavljali u otadžbini.

Knjiga „Po Crnoj Gori" (priredio i predgovor napisao Slobodan Radović) predstavlja putopis, odnosno zapise sa putovanja Ružića u Crnu Goru 1892. godine, u trenutku kada je on član Narodne skupštine iz redova Radikalne stranke. Iako je Ružić ostavio u zapisima da je cilj tog putovanja bio da upozna narod i krajeve Crne Gore, tadašnja austrougarska štampa je sa interesovanjem propratila njegov put, obeleživši ga kao političko-špijunsko putešestvije, jer se znalo da Dobroslav Ružić važi u Beogradu za protivnika vladajuće dinastije Obrenović, a u to vreme na Cetinju se nalazio Petar Karađorđević, zet kneza Nikole Petrovića.

Prava vrednost ovog dela leži u preciznim i jasnim opisima i komentarima autora o ljudima koje je sretao i predelima koje je video. Putovanje u Crnu Goru 1892. godine vodilo je zaobilaznim putem iz Beograda, preko Rijeke i Kotora, odakle se Ružić uputio na Cetinje. Tokom boravka u Crnoj Gori, pored pomenutih mesta, Ružić je posetio Podgoricu, Medun, Skadar. Malo remek delo predstavljaju portreti važnih ličnosti koje je sreo: nepoverljivi knez Nikola, koji je budno pratio preko svojih ljudi svaki korak Ružića; Petar Karađorđević, knežev zet, koji je na Cetinju praktično živeo u izolaciji; vojvoda Marko Miljanov, u nemilosti kod kneza Nikole, itd. Kroz opise susreta i razgovora sa njima, kao i sa drugim ličnostima, sve do prostog naroda, upoznajemo se sa tadašnjom društvenom atmosferom u malenoj Crnoj Gori, njenim običajima, kulturom i geografijom, koji su, u svakom slučaju, za tadašnjeg obrazovanog čoveka iz Srbije predstavljali napora vredan poduhvat.

            23. oktobar 2007.                                                        Bogdan Trifunović