GRADSKA BIBLIOTEKA„VLADISLAV PETKOVIĆ DIS"

PREDLOG ZA KNjIGU NEDELjE

Dnevnik druge zime, Srđan Valjarević, Samizdat B92, Beograd, 2006.

Srđan Valjarević rođen je u Beogradu 1967. godine. Do sada je objavio romane „List na korici hleba" (1990), „Ljudi za stolom" (1994), knjige poezije „Džo Frejzer i 49 pesama" (1992) i „Džo Frejzer i 49 + 24 pesama" (1996). Njegov „Zimski dnevnik", objavljen 1995, do danas je zadržao status kultnog romana 90-ih godina prošlog veka, a nakon deset godina, autor je opisujući zimu 2004/2005. napisao nastavak „Dnevnik druge zime". Ove, 2007. godine, u proleće, izašao je njegov poslednji roman „Komo", koji je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu. Valjarevićeva dela su prevođena na švedski, francuski i engleski jezik. Za „Dnevnik druge zime" Valjarević je dobio dve nagrade (nagradu za jedan od deset najboljih romana u jugoistočnoj Evropi i nagradu „Biljana Jovanović", koju dodeljuje Srpsko književno društvo).

„Dnevnik druge zime" je duboko autobiografski utemeljen. Kroz lik glavnog junaka i pisca dnevnika, Valjarević je umetnički transponovao ličnu sudbinu iz vremena na koje se roman odnosi. Glavni junak u romanu vodi dnevnik tokom četiri meseca, od 1. decembra 2004. do 31. marta 2005. godine. Nit koja povezuje sve dnevničke beleške je zdravstveno stanje glavnog junaka, odnosno njegov postepeni oporavak od paralize stopala, koja je prouzrokovana alkoholizmom. Svakodnevne šetnje su sastavni deo njegove terapije, pa dnevnik obiluje prizorima sa beogradskih ulica. Inače, i književna kritika Valjarevića najčešće karakteriše kao tzv. urbanog pisca. Tako, događaji sa beogradskih ulica, slike uhvaćene u prolazu, ili sa prozora stana u kojem boravi, grade sliku Beograda i uopšte srpskog društva, koja je u osnovi pesimistična i ne baš svetla. Lepe slike i emocije su kod autora dnevnika vezane za sećanje na detinjstvo, za slušanje muzike, čitanje omiljenih knjiga, ili igru sa sestrićima.

Valjarevićeva proza je realistična, vrlo jednostavna, pitka i razvodnjena, sa smislom za naturalistički detalj. Ono što osvaja čitaoca je autorov ton koji je iskren i neposredan. Njegov pripovedni postupak obiluje depatetizacijom koja mnoge neobične stvari i događaje svodi u ravan običnog.

Kompozicija „Dnevnika druge zime" je vrlo precizna i dosledno sprovedena kroz ceo roman. Svaka dnevna beleška se sastoji iz tri crtice iz različitih perioda dana, a posle svakog četvrtog dana sledi po jedna pesma sa motivima iz stacionara. Tih poetskih zapisa ima 30 i oni su stihovani osvrti na život proveden među drugim teškim bolesnicima. Oni obiluju sumornim tonovima ništavila.

I tako, korak po korak, iz dana u dan, autor nas dovodi do spoznaje da izlaz svakako postoji i da je on u nama samima i u prihvatanju sebe, ali i drugih.

18. decembar 2007.                                                       Marija Radulović