MIOMIR PETROVIĆ, STAKLENA PRAŠINA, Laguna, 2006.

Miomir Petrović, autor čiji vam naslov preporučujemo za ovu nedelju, rođen je 1972. godine u Beogradu. Pisac je drama i proze. U njegove poznate drame spadaju Vagabund u gradskom vrtu, Demijurg, Čopor... Za knjigu drama Argivski incident dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda za mlade. Sakaćenje romana, Persijsko ogledalo, Arhipelag i Lisičje ludilo samo su neki od naslova  Petrovićevih romana.

Roman Staklena prašina, najnovije ostvarenje ovog autora, prati tri paralelne priče. Arheološka potraga za mitskom crkvom, traganje za ljubavlju i spasenjem duše, osnovne su teme kojima se autor u delu bavi.

U trenutku kada blagi zemljotres zahvata Rodos dolazi do nenadanog otkrića. Iz peska se nazire crkva svetog Pavla, čiji se svaki trag vremenom izgubio zajedno sa čudotvornim izvorom bistre vode oko koga je sagrađena. Prema legendi, manastir je podignut u istoimenom zalivu, tačno na mestu gde je stopa svetog Pavla prvi put dodirnula tlo Evrope.

Istovremeno sa ovom pričom teče i druga priča romana. Matija Latinović, arheolog, upućen je iz Srbije na Rodos u okviru ekspertskog tima radi identifikacije hrama. Susreće se sa lepom Grkinjom, Elefterijom. Platonska veza između Matije i Efi prožeta je i isprekidana  novom, trećom ispovešću.

U radovima oko hrama,  arheolozima pomažu monasi iz obližnjeg manastira. Jedan od njih, brat Simeon, takođe poreklom iz Srbije, poverava glavnom junaku, Matiji,  svoju priču o zastrašujućem zločinu. Simeon se odlučuje da ode u drugi manastir gde se zavetuje na doživotno ćutanje.

Sponu između sve tri  priče čini Matija Latinović. Povremeno se sa svim njegovim otkrićima za prevlast bori vetar. Da  li on sa sobom donosi ili odnosi staklenu prašinu, i šta je ona, saznajte čitajući  roman.

14. novembar 2006.
Nataša Popović