GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS"

PREDLOG ZA KNjIGU NEDELjE

Antologija kineske lirike, priredio i preveo Miloš Crnjanski, Gradac, 2004.

Sićušne biljke od belih, žutih i rumenih kamenova, mali majmunčići, izrezani od najtvrđeg kamena, rascvetani skiptri mandarina od sedefa, i slova, naročito ta čudna, sićušna slova na svili, bolje od svih naučnih rasprava, tumačila su mi smisao tih knjiga i sadržaja, koji se raspadaju u vazduhu.

 A nad svim tim, među crnim lakovima, zelenkastim sedefima, pozlaćenim ticama, srebrnim šumama, previjali se beli mostovi u vidik, nad kojima je bilo neko providno nebo, a pod njima nepomične plave vode i mir.

To je trebalo prevesti.

Jer su nestale sve teškoće, i ostale proste i večne reči, opšte i lako prevodive, kao: cvet, slast, tuga, voda, smrt, oblak. I što je trebalo prevesti beše lako razumljivo i jasno: proleće, samoća, obronci dalekih planina i mirno nebo.

Ovako o stalnom nastojanju književnog prevodioca  da poveže različita iskustva i kulture udaljene u prostoru i vremenu, svedoči na kraju pogovora svojoj Antologiji kineske lirike Miloš Crnjanski u Parizu 1920. godine. Objavljujući ovaj izbor kao zasebno izdanje pod prepoznatljivim znakom biblioteke Alef, Gradac je još jednom potvrdio visoke uredničke kriterijume Branka Kukića i dugogodišnju naklonjenost ovog izdavača čitaocu jasnih duhovnih opredeljenja, raznorodnih interesovanja, bogate imaginacije i znatnog čitalačkog iskustva.

 Iako nije priređena prema izvornim, već prema prevedenim tekstovima  koje je Crnjanski iščitavao po evropskim bibliotekama pronalazeći u njima i vlastito nadahnuće, naši istaknuti sinolozi ovu tanušnu knjigu, prvi rad ove vrste kod nas, i danas smatraju uzoritom. Izuzetan stvaralački doprinos u prevodilačkom posredovanju jednog od najvećih pesnika srpskog jezika, omogućava ovdašnjem savremenom čitaocu istinsko uživanje u neprolaznoj dubini i lepoti kineske poezije od Lao Cea i njegovih prethodnika do pesnika devetnaestog veka.

Zahvaljujući istinskom majstorstvu u sažimanju značenja, bogatoj slikovitosti i tematskoj sveobuhvatnosti tekstova, skoro u svakoj od  pesama iz ove antologije možemo nazreti, kao na vodi, i vlastiti lik. Kad se to desi, vekovima nakon što su neki od ovih stihova o gubitku, strahu, seti, ljubavi, bolu, očaju i zanosu nastajali, iznenada nas obuzima osećanje blisko onome koje Miloš Crnjanski opisuje, verujući kako je na ovom rastočenom svetu, ipak,  sve u vezi i da se na dalekim ostrvima događa ono što smo, možda, mi učinili.  Nema ničeg što nas jače od tog drhtaja može uveriti da, osim opštih i na sve jezike prevodivih reči, svevremeno ostaje i ono što je, uprkos neprestanim pokušajima, ipak, neizrecivo.

9. oktobar 2007.                                                                    Olivera Nedeljković