Majkl Kertis Ford, BOGOVI I LEGIJE, Okean, Beograd, 2006.

Majstor istorijskog žanra Majkl Kertis Ford pojavljuje se na književnoj sceni sa još jednim izuzetnim ostvarenjem.

Knjiga Bogovi i legije nas na uzbudljiv i potresan način vraća u doba pozne antike, u vreme koje je nagoveštavalo kraj hiljadugodišnjeg postojanja Rimskog carstva. Centralna ličnost ovog dela je jedna od najneobičnijih figura Starog veka, rimski imperator Julijan Otpadnik (Julianus Apostata). Autor uspeva, koristeći neosporno sjajan stil pisanja, ne samo da dočara jedno izuzetno tragično doba obeleženo ratovima, strahom i beznađem, već uporedo gradi svojevstan psihološki profil ovog vladara koga je vreme anatemisalo. Julijan, kome je u političkim obračunima pobijena porodica, postao je imperator 354. godine, u vreme kad je severne rimske granice pritiskala velika Seoba naroda, istočne moćno Persijsko carstvo, dok mu se sama država urušavala u sebe rastočena teretom vekova. Rimski car koji nikada nije bio u Rimu, bogataš i isposnik, strog vladar odlučan da obnovi slavu i moć Rima, ljubitelj antičke kulture i vrednosti, branilac svega što je bilo osuđeno na propast. Zbog toga se i odrekao hrišćanstva, postajući za večnost osuđen od strane Crkve.

U želji da odbrani carstvo od invazija, napao je Persiju. Paganski bogovi su ga napustili, vojska mu se povukla a sam je izgubio život od koplja „nepoznate ruke". On je poslednji rimski cezar koji je pokušao da vrati sjaj drevnoj civilizaciji koja je nestajala.

Autor je svetski priznat pisac i prevodilac. Diplomirao je na Prinston univerzitetu, poliglota i vrstan poznavalac antike. Autor je nekoliko bestselera: Bilo ih je deset hiljada, The Last King i The Sword of Attila.

10. oktobar 2006.
Mirko Drmanac

Povodom obeležavanja 100-godišnjice osnovne škole u Rošcima (istureno odeljenje OŠ „Božo Tomić" iz Prijevora) Upravni odbor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis" iz Čačka odlučio je da svu decu iz ove škole besplatno učlani u ogranak Gradske biblioteke u Prijevoru.
Ovim povodom, u ponedeljak, 16. oktobra 2006. godine u školi u Rošcima upriličena je svečana podela članskih karti za preko 60 predškolaca i osnovaca, kao i prigodni književni program. Naš zajednički gost bio je Dobrica Erić, poznati pesnik za decu. Ovom prilikom omogućeno je svim učlanjenim učenicima da izaberu i pozajme na čitanje knjige iz bibliotečkog fonda ogranka u Prijevoru. Takođe, „Srpska knjiga" iz Rume, čiji je Erić urednik, poklonila je prisutnim učenicima po primerak čuvene zbirke pesama Dragoljuba Filipovića „Kosovski božuri". Knjige je uručio g. Milutin Živanović, direktor ove izdavačke kuće.
U popodnevnom delu programa Dobrica Erić je posetio i OŠ „Tanasko Rajić" u Čačku, gde je imao susret sa učenicima drugog, trećeg i četvrtog razreda.
Ovim književnim druženjem osnovaca iz Rožaca i Čačka sa Dobricom Erićem, Gradska biblioteka nastavlja svoju kulturno-prosvetnu delatnost na planu promocije čitanja i ljubavi prema književnosti i biblioteci kod najmlađih generacija.

U Čačku,
17. oktobra 2006. Služba za odnose sa javnošću
Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis"

REČ VIŠE O DOBRICI ERIĆU:

Dobrica Erić je rođen 22. avgusta 1936. godine u šumadijskom selu Donja Crnuća u Gruži. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac za decu. Bio je urednik časopisa „Poletarac" i „Raskovnik", kao i izdavačke kuće „Nolit". Sada je urednik „Srpske knjige" iz Rume. Piše pesme, priče i romane, sarađuje u mnogim listovima i časopisima, često govori svoje pesme preko radija i televizije, kao i na književnim susretima širom zemlje, najčešće u školama. Njegova dela izvođena su na radiju, televiziji, u pozorištu, ušla u čitanke, lektire, komponovana i prevedena na preko 20 stranih jezika. Njegove knjige i slikovnice, od kojih su mnoge doživele više izdanja, štampane su kod brojnih izdavača ukupno u više od milion primeraka.
Autor je oko 30 zbirki pesama, između ostalih: „Svet u suncokretu" (1959), „Pesma o Rataru" (1976), „Krunisanje" (1989), „Ruža vetrova" (2000), 4 knjige poetske proze, jednog romana („San Gružanske letnje noći", 1992), više antologija i preko 40 knjiga za decu: „Vašar u Topoli" (1966), „Dolina suncokreta" (1978), „Od azbuke do zlatne jabuke" (1982), „Tako žubori reka" (1987), „Pusti pužu rogove" (1990), „Praznik voća i povrća" (2002), i mnoge druge...
Dobio je brojne nagrade od kojih treba istaći: Nagradu Zmajevih dečijih igara, Neven, Vukovu nagradu, Žičku hrisovulju, Zlatni ključić Smedereva, Matićevu povelju, Nagradu Milan Rakić, kao i najviša priznanja zavičajnih gradova: Topole, Gornjeg Milanovca i Knića.
Izdavačka kuća „Draganić" iz Beograda objavila je 1995. godine „Odabrana dela" Dobrice Erića u 20 knjiga.

PERO SIMIĆ, SVETAC I MAGLE, Službeni list SCG, 2005.


 Pero Simić je jedan od najboljih savremenih srpskih publicista i novinara-istraživača. Svoje tekstove objavljivao je u „Večernjim novostima", „Borbi", „Dugi", „Intervju"-u, „NIN"-u, bečkom „Forumu" i „Večernjoj Moskvi". Sam ili kao koautor napisao je i devet knjiga: „Neizvesna prošlost" (1986), „Lanci dogme" (1989), „Kada Tito, Kako Tito, Zašto Tito" (1989), „Oproštaj bez milosti" (1990), „Tito agent Kominterne" (1990), „U krvavom krugu - Tito i raspad Jugoslavije" (1993, drugo izdanje pod naslovom „Slom Titovog carstva", 1999), „Ode vožd" (2001), „Vatre i potop - u vrtlogu porodičnog Srbolenda" (2001), „Srbija zemlja neobjašnjiva" (2003). Najpoznatiji je kao proučavalac istorijske ličnosti Josipa Broza Tita koja predstavlja jedan od najvećih fenomena 20. veka.

Kako je jedan čovek niotkuda, bez imena i prezimena i bilo kakvog pouzdanog podatka o njegovom identitetu, mogao da postane neprikosnoven višedecenijski vladar čitave jedne velike države u Evropi? Čoveka koji je ponavljao prvi razred, s mukom završio nižu seljačku i dva razreda šegrtske škole, njegovi savremenici pamte kao velikog gospodina prefinjenih manira, izuzetnog pijanistu, vrsnog jahača rasnih konja, velemajstora u mačevanju, za koga su uvek bile karakteristične svilene rukavice i brilijantski prsten. Skoro pola veka bio je mera svih stvari. Sve što je radio nije podlegalo kritici. Drugačijeg mišljenja nije bilo ili je brzo likvidirano. Više od samog Broza na zaštiti njegovog lika i dela radila je Partija, režim i dvorska kamarila koja ga je okružavala.

Do danas Tito je i slavljen i osporavan sa istom strašću. Oni koji ga obožavaju ne mogu da se pomire da je njegovo vreme prošlo, a oni koji u njemu vide jednog od najvećih zločinaca 20. veka isto tako traže da se njegova (ne)dela ne zaborave.

Bilo je vreme da o ovoj temi progovore najpozvaniji svedoci: istorijska dokumenta, i to ona najvažnija, iz beogradskih i moskovskih arhiva koje su sve do skoro bile nedostupne, a u kojima je Simić istraživao više od dve decenije.

Boško Obradović
17. oktobar 2006.