Praistorijska morska neman koja je krstarila morima pre 400 miliona godina imala je moćniji ugriz od bilo koje poznate ribe.

Riba poznata pod nazivom Dunkleosteus terrelli u svojim čeljustima imala je snagu od 5.000 njutna.
Ta jačina nadmašuje snagu ugriza svih živih riba, uključujući i veliku belu ajkulu. U celom životinjskom svetu snaga ugriza tog morskog fosila bila bi jedna od najjačih. Britanski naučnici napravili su biomehaničku kopiju ovog čudovišta, koju su predstavili u Kraljevskom naučnom biooškom časopisu.

Mark Vestnet i Filip Anderson, poznati biolozi, ističu da je jači ugriz moguć kod velikih aligatora i dinosaurusa. Na primer Tiranosaurus reks svoju lovinu je ubijao snagom vilice koja je iznosila 13.000 njutna. Poređenja radi, današnja hijena prilikom lomljenja kostiju u vilici nosi snagu od 2.000 njutna.

Na osnovu ostataka fosila ribe, stručnjaci su napravili biomehanički model Dunkleosteusa, na osnovu koga se pretpostavlja da je neman bila dugačka 10 metara.

Stručnjaci ističu da je raspored zuba u vilici kod te ribe takav da je fokus zagriza bila mala oralna oblast, gde se prilikom ugriza stvara pritisak od skoro 150 miliona paskala. Iznenađujuća činjenica je da je Dunkleosteus mogao munjevito da otvori usta, pri čemu je stvarao usisnu snagu koja je bespomoćnu žrtvu terala pravo u čeljust.

Zbog specifične mišićne građe, Dunkleosteus je istovremeno imao brz i moćan ugriz, što je kod ostalih riba bilo međusobno isključujuće. To je bilo moguće jer je ta morska neman koristila različite mišiće za otvaranje i zatvaranje vilice. Ogromna riba je pripadala rodu placoderma, koji se razlikuje od oklopljenih riba koje su bile najmasovnije u morskom ekosistemu tog perioda (pre 400 miliona godina).