Zvona na Sabornoj crkvi oglasila su se oko 14 časova i 20 minuta, što je označilo da je izabran 45. patrijarh.

Novoizabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej niški izjavio je da je njegov izbor bila volja Božja i volja Svetog arhijerejskog sabora.
"Na tu časnu i tešku dužnost izabran sam uz pomoć braće arhijereja sa kojima ću zajedno nositi breme i sve probleme", rekao je vladika Irinej neposredno po izboru, prenosi Tanjug.

Mitropolit-crnogorsko primorski Amfilohije, Irinej bački i Irinej niški bili su među trojicom kandidata koji su dobili natpolovičnu većinu u prvom krugu izbora na današnjem zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Kovertu sa imenom patrijarha izvukao je arhimandrid Gavrilo iz manastira Lepavina u Hrvatskoj. 

Zbog toga sto je Jovanova glavna uloga u zivotu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom.

Za ovaj dan vezuje je jos i dogadjaj sa rukom Pretecinom.

Jevandjelist Luka pozeleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posecen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. 

Sv. Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najvise svecara ima ovoga dana, 7. jan. Medju licnostima jevandjelskim, koje okruzavaju Spasitelja, licnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nacinu svoga dolaska u svet tako i po nacinu zivota u svetu, i po ulozi krstavanja ljudi za pokajanje i krstenja Mesije, i tako najzad po svome tragicnom izlasku iz ovog zivota.

On je bio takve moralne cistote, da se vaistinu pre mogao nazvati angelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim covekom.

Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje narocito time sto je on imao tu srecu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao.

Za ruku sv. Jovana prica se, da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala rasirena a ponekad zgrcena. U prvom slucaju oznacavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu. 

Kod starih Jevreja postojao je običaj da niko ne može biti ucitelj - rabin, dok ne napuni trideset godina. Prema tome, kada je Isusu bilo trideset godina, otpočeo je on svoje propovedi.

                                                                                                                                U to vreme, već se pročuo Jovan Krstitelj, koji je pripremao ljude za dolazak Mesijin, i na obalama Jordana, u okoloni Vitavare, krstio one koji su se pokajali.  Jednog dana, prve godine svog javnog delovanja, dođe i Isus kod Jovana da se krsti. Jovan, iako ga nije poznavao, Božjim otkrovenjem poznade ga i smerno mu rece: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni". Isus mu rece da ga ne zadržava, jer svaki od njih treba da ispuni Božju pravdu. Jovan ga tada krsti, i dok je Isus izlazio iz vode, ugleda Jovan kako se otvoriše nebesa i Duh sveti kao golub siđe na Isusa, i ču glas:

"Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!"

Ovaj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i javno uvođenje u spasiteljsku dužnost.

Praznik se proslavlja 19. januara (6. januara), i tada se vrše dva vodosvećenja: jedno uoči Bogojavljenja u crkvi, a drugo na sam dan, kad se izađe na reku ili drugu tekučću vodu. Od osvećene bogojavljenske vodice, svi nose po malo kući, za osvećivanje i piće. Ova vodica se ostavlja i u crkvi. Bogojavljenska vodica naziva se grčkom recju agijazma i ona se, u starija vremena, davala bolesnicima koji se nisu mogli pricešcivati, radi osvećenja.Na ikoni dogadaj Hristovog krštenja predstavlja se ovako: Hristos stoji u reci Jordanu, a sveti Jovan ga krštava vodom; nad Isusom, u visini, vidi se Sveti duh u obliku goluba u letu.Stariji ljudi se ponegde pozdravljaju sa "Hristos se javi" i "Vaistinu javi!"

Od Božica do Bogojavljenja mrsni su dani, pa i sreda i petak, ali se uoci Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Naš narod dane od Božica do Bogojavljenja zove "nekršteni dani".

Nekada, od 28. novembra do Bogojavljenja, nije moglo biti svadbi ni vencanja, a vencani dani su bili od ovog praznika, u toku celih Mesojeda do mesnih poklada. Zato je kod naroda bio obicaj da se na Bogojavljenje, ako je lepo zimsko vreme, devojke i mladici lepo obuku, te idu na litiju na vodoosvecenje, ali najviše idu "da bi se gledali", da se mladićima jave prilike s kojima da se žene, a devojkama za koga da se udaju. Od tog dana obično nastaju proševine i svadbe.U narodu postoji i verovanje da se preko noći uoci Bogojavljenja na nekoliko trenutaka otvaraju nebesa. Ko bude napolju i to vidi moze da od Boga zatraži ispunjenje jedne želje, i ispuniće mu se. Želja mora da bude samo jedna.

HRISTOS SE JAVI! VAISTINU SE JAVI!

Više hiljada Čačana okupilo se pre podne na obali Zapadne Morave u Sportsko-rekreativnom centru gde je 45 takmičara, nešto posle 10 časova, skočilo u vodu i zaplivalo prema časnom krstu napravljenom od leda.

Roždestvo Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista

"A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga" (Gal 4, 4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu, govoreći: "Raduj se, blagodatna... evo začećeš i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus" (Lk 1, 18 i 31).

U to vreme iziđe zapovest od kesara Avgusta, da se popiše sav narod u Carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebaše svako da ide u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleže mnogo naroda radi popisa, ne mogoše Josif i Marija naći konaka ni u jednoj kući, zbog čega se skloniše u jednu pećinu ovčarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu.

U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe.

Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju.

I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Lk 2, 14).

U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt 2). Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada više ne beše u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovaše Irod tuđin.

Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje ne mogoše izvršiti sluge Njegove. Njemu neka je večna slava i hvala. Amin.